Srbija je 1. marta 2012. godine postala zvanični kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Taj datum predstavljao je važnu političku prekretnicu i potvrdu strateškog opredeljenja zemlje ka evropskim integracijama.

Danas je prošlo više od 14 godina od tog trenutka.

U međuvremenu su pregovori otvoreni, brojna poglavlja su pokrenuta, a neka su i privremeno zatvorena. Međutim, uprkos formalnom napretku, punopravno članstvo Srbije u Evropskoj uniji i dalje deluje daleko.

Evropske integracije nisu samo tehnički proces otvaranja i zatvaranja poglavlja. One podrazumevaju dubinske reforme, jačanje institucija, vladavinu prava, borbu protiv korupcije, slobodu medija i poverenje građana u sistem. To je proces koji zahteva doslednost, političku volju i jasno opredeljenje.

Status kandidata bio je početak jednog puta.

Ali početak nije i cilj.

Posle više od decenije, legitimno je postaviti pitanje:

da li smo danas bliže Evropskoj uniji nego što smo bili 2012. godine — ili smo ostali zarobljeni u dugotrajnom procesu bez jasnog ishoda?

Evropski put Srbije mora biti više od formalne obaveze. On mora biti stvarna politika reformi, a ne samo politička deklaracija.